Analiza pokreta
Zahvati i pokreti pri izvođenju operacija na radnom mestu realizuju se u sadejstvu više resursa (radnik i jedna ili više mašina, dva ili više radnika u grupi, ili dva ili više radnika koji rade na dve ili više mašina). Svaki od ovih resursa izvodi određeni deo operacije.
Proučavanje pokreta pri radu predstavlja proučavanje pokreta ruku i tela koji su potrebni za obavljanje radnih operacija. Praćenje pokreta pri radu dovodi do puta za eliminaciju, skraćivanje ili kombinovanje određenih pokreta, tako da radni ciklus može biti obavljen efikasnije. Osnovna kretanja (elemeti rada) u procesu rada su:
o Traženje
o Izbor
o Hvatanje
o Dohvat
o Pomeranje
o Držanje
o Otpuštanje
o Pozicioniranje
o Pre pozicioniranje
o Ispitivanje
o Sastavljanje
o Rastavljanje
o Korišćenje
o Ne dozvoljena kašnjenje
o Dozvoljeno kašnjenje
o Planiranje
o Odmor za prevazilažnje umora
Ukoliko na radnom mestu pri izvođenju operacije radi jedan radnik sa alatom i priborom, sinhronizacija se vrši na nivou pokreta (proučava se međuzavisnost pokreta leve i desne ruke, nogu). Ukoliko radnik radi na jednoj ili više mašina, ili je u pitanju grupa radnika, sinhronizacija se radi najpre na nivou zahvata, a tek posle na nivou pokreta (proučava se međuzavisnost zahvata pojedinih resursa, ispituje se koji su zahvati zavisni, a koji nezavisni). Proučavanjem međuzavisnosti zahvata i pokreta u operaciji stvara se mogućnost za sinhronizovanje rada svih resursa, kako bi izvođenje operacije bilo racionalno, brzo, efikasno, bezbedno, lako, produktivno i uz maksimalnu humanizaciju u radu.
Proučavanjem rasporeda tehnološke operacije projektuje se onaj raspored koji omogućava kraću putanju kretanja i optimalni redosled zahvata i pokreta u operaciji. Na optimalni redosled zahvata dominantan uticaj ima prethodno projektovan raspored na radnom mestu. Zbog toga se tokom proučavanja redosleda konstantno proverava projektovan optimalni raspored opreme i komandi i povratno deluje na promenu istog.
Proučavanjem redosleda zahvata/pokreta dobijamo uvid u postojeće stanje i uočavamo neophodnost promena redosleda zahvata i pokreta, skraćenja ili olakšanja izvođenja pojedinih zahvata i pokreta, ili eliminisanja svih nepotrebnih, neproduktivnih zahvata, čime bismo omogućili projektovanje optimalnog redosleda zahvata/pokreta. Boljim rasporedom i redosledom postiže se povećanje produktivnosti rada i bolja humanizacija u radu kao i bolje iskorišćenje postojećih resursa, skraćenje ukupne dužine pomeranja predmeta rada, smanjenje broja zahvata, skraćenje vremena trajanja operacije.
