Tuesday, 19 May 2020

Administrativne ergonomske kontrole



Administrativne kontrole su promene postupaka u cilju smanjenja ili sprečavanja izlaganju ergonomskim faktorima rizika. Iako su poželjne inženjerske kontrole, potrebne su i administrativne kontrole, posebno kada inženjerske kontrole ne mogu u potpunosti da eliminišu opasnost ili ako inženjerske kontrole nisu tehnički izvodljive. Budući da administrativna kontrola ne eliminiše opasnosti, rukovodioci moraju kontinuirano osiguravati da se poštuju sigurne procedure i politike kako bi bili sigurni da je izloženost opasnostima svedena na minimum.


Uobičajeni primeri strategija administrativne kontrole
• Ergonomske procedure treba da održavaju radnike u neutralnim položajima i smanjuju učestalost, trajanje i ozbiljnost izloženosti faktorima rizika. Podizanje, nošenje, guranje ili povlačenje predmeta može dovesti do bolova leđa, ruku i ramena. Ne treba prekoračiti ograničenja snage i dizanja; ekstremni mišićni napori mogu prouzrokovati ozlede. Uvek treba koristiti efikasne tehnike podizanja.
• Proširenje ili menjanje sadržaja posla radi kompenzacije određenih faktora rizika (npr. ponavljajući pokreti, statički i ne-ergonomski položaji).
• Prilagođavanje radnog tempa za ublažavanje ponavljajućih rizika kretanja zaposlenog i veću kontrolu nad radnim procesom.
• Obuka za prepoznavanje ergonomskih faktora rizika i saveti koji mogu olakšati zahteve ili opterećenja zadataka.
• Smanjivanje dužine smene ili smanjenja prekovremenog rada.
• Rotiranje radnika kroz nekoliko poslova sa različitim fizičkim zahtevima da se smanji fizički stres.
• Određivanje više pauze radi odmora i oporavka.



Administrativne kontrole pomažu samo kao privremene mere jer ne uklanjaju opasnosti. Implementacija kontrola sastoji se od:
  • ispitivanja odabranih rešenja,
  • izmene ili promene koje su možda potrebne
  • periodična evaluacija efikasnosti kontrole kako bi se osiguralo da kontrole smanjuju ili eliminišu ergonomske faktore rizika i da novi rizici nisu uvedeni.


Procena efikasnosti kontrole korišćenjem sledećih pokazatelja:
  1. Smanjenje stope profesionalinih oboljenja.
  2. Povećanje produktivnosti i kvaliteta.
  3. Smanjenje bolovanja.


Tuesday, 12 May 2020

Analiza rizika




Kako bi bolje razumeli pojmove: upravljanje rizicima i sistem upravljanja rizicima potrebno je prethodno definisati  pojmove vezane uz rizike. Rizik se definiše kao kalkulisana prognoza nastajanja negativnih događaja (opasnosti) koji uzrokuju gubitke, odnosno kalkulisanih prognoza nastajanja pozitivnih događaja (prilika/šansi) koji nam donose koristi.

Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kojem se nadamo. U poslovnom smislu rizik je neispunjavanje postavljanih poslovnih ciljeva i mora uključivati pretnje i prilike iz okruženja koje potencijalno mogu pridoneti rastu i razvoju kompanije, ali sprečiti razvoj, a time ugroziti i sam opstanak kompanije. Rizik u najširem smislu predstavlja određenu opasnost, neizvesnost, gubitak, odnosno budući neizvestan događaj koji može imati neželjene posledice. Koncept rizika sastoji se od tri elementa:
    Percepcija da bi se nešto moglo dogoditi.
    Verovatnost da se nešto dogodi.
    Posledice onoga što bi se moglo dogoditi.

Posledice delovanja rizika na planiranu proizvodnju su:
·   prekoračenje iz okvira procene troškova proizvodnje,
·   prekoračenje traženog roka izrade
·   nepostizavanje kvaliteta  proizvoda.

Praćenjem poremećaja i smetnji u proizvodnji, njihovom sistematizacijom i statističkom obradom može se doći do veličina koje pripadaju riziku i mogu se uključiti  u kalkulaciju.

Rizik se može pojaviti:
·  zbog plasiranja niske ponude na tržištu i
·  u proizvodnji u odnosu na veličinu serije koja se proizvodi.

Aktivnosti za postizavanje ciljeva u procesu pripreme i proizvodnje:
·  poznavanje tržišta i prilagođavanje uslovima,
·  pronalaženje realnih troškova,
·  projektovanje organizacije proizvodnje za svaki odevni predmet,
·  poduzimanje organizacijsko-tehnoloških mera koje će omogućiti proizvodnju prema planiranim troškovima,
·  kontinuirana kontrola troškova proizvodnje i
·  na temelju kontrole proizvodnje stvarati bazu informacija za menadžment kompanije.


Da bi dobili pravo marketinško oružje i prevazišli sve postojeće probleme, odnosno iskoristili sve prednosti i eliminisali slabosti kompanije potrebno je izvršiti SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats) analizu. Uz pomoć ovakve analize može se ukazati na rešenja i posledice i pokazati kako će neka modna industrija napredovati. SWOT analiza mora da bude sažeta, specifična i da analizira ključna pitanja svake komapnije, a ne ad-hoc postavke koje ne ukazuju na buduće akcije. SWOT analiza je metoda strategijskog planiranja, koja omogućava analizu procena i kombinovanje internih faktora sa podacima iz eksternih izvora na tržištu i u poslovnom okruženju.

Interna procena se kao analiza snaga i slabosti odnosi na faktore koji se mogu kontrolisati unutar organizacije. To ne podrazumeva isključivo materijalne troškove i tehničko tehnološku opremljenost, već ugled preduzeća i postojećeg brenda, inovativne aktivnosti kreatorskog tima i merketing službe. Prilikom interne procene postoje otežavajući faktori kao što su subjektivnost, nedostatak poverenja, bežanje od stvarnosti. Često slabosti ne mogu u kratkom vremenskom periodu da se prevaziđu.

Eksterna procena podrazumeva one mogućnosti i opasnosti koje će imati glavni uticaj na rezultate poslovanja. U eksternu procenu spadaju prednosti i opasnosti vezane za tržište, tehnologiju, naučno-tehnološki razvoj, promene u mikro i makro okruženju, ekonomiji, ekologiji...


                               Interna procena (snage i slabosti) i eksterna procena (mogućnosti i opasnosti)


Prijava i informacije za obuku ili savetovanje iz oblasti strategije poslovanja: 

Tel. 060 6750060

          ergoobuke@gmail.com