Klasifikacija organizacionih vrednosti
Postoje 7 karakterističnih tipova organizacionih vrednosti grupisanih prema srodnosti:
1) Organizacione vrednosti prema ciljevima
- Krajnje vrednosti - odnose se na poželjna krajnja stanja, tj. na cilj koji organizacija želi postići. Ove vrednosti su osnova za definisanje vizije i misije.
- Instrumentalne vrednosti (instrumental values) - određuju željeni način ponašanja koji organizacija želi od svojih zaposlenih. Ove vrednosti mogu biti:
a) Stručnost;
b) Lični razvoj;
c) Međuljudski odnosi;
d) Kontinuitet.
1.
|
Ambicioznost
|
10.
|
Maštovitost
|
2.
|
Širokogrudnost
|
11.
|
Nezavisnost
|
3.
|
Sposobnost
|
12.
|
Intelekt
|
4.
|
Vedrina
|
13.
|
Logičnost
|
5.
|
Čistoća
|
14.
|
Ljubav
|
6.
|
Hrabrost
|
15
|
Poslušnost
|
7.
|
Opraštanje
|
16.
|
Pristojnost
|
8.
|
Pomaganje
|
17.
|
Odgovornost
|
9.
|
Poštenje
|
18.
|
Samokontrola
|
Instrumentalne vrednosti (
2) Organizacione vrednosti prema važnosti za organizaciju
Prema važnosti za organizaciju organizacione vrednosti mogu biti osnovne i operativne.
Osnovne vrednosti su od vitalne važnosti i dugoročnog karaktera, jer su osnova za određivanje vizije, misije, strategije i za postavljanje adekvatne organizacione strukture (npr. definisanje kvaliteta proizvoda ili usluge, cene za maloprodajne objekte, predmetna ili organizacijska struktura, teritorijalna organizacijska struktura, organizacijska struktura prema potrošačima i sl.).
Operativne vrednosti pokazuju način kako se ponašaju zaposleni unutar organizacije, a utiču na troškove, kvalitet proizvoda i produktivnost.
3) Organizacione vrednosti prema sklonosti ka organizacionim promenama
Pod organizacionom promenom se podrazumeva svaka promena u organizacionom sistemu koja dovodi do višeg nivoa efikasnosti i efektivnosti funkcionisanja uključujući i standarde i metode njihovog merenja. Promene mogu biti u:
- osnovnom uređenju organizacije (struktura, vlasništvo, finansijski izvori);
- zadacima i aktivnostima (linije proizvoda/usluga, tržišta, kupci);
- tehnologiji (oprema, alati, materijali, hardware, software);
- upravljačkoj strukturi (unutrašnja organizacija, postupci odlučivanja, kontrole);
- kulturi organizacije (vrednosti, tradicije, neformalni odnosi);
- ljudima (menadžment i zaposleni, stavovi, motivacija, ponašanje);
- rezultatima organizacije (finansijskim, ekonomskim, socijalnim); imidža u okruženju.
Organizacione vrednosti prema sklonosti organizacionim mogu biti:
- Odbrambene vrednosti – sprečavanje potencijalnih loših stvari koje bi se mogle dogoditi, čime se nastoji izbeći rizik, umesto da se stvaraju nove prilike.
- Stabilizovane vrednosti – usmerene su na sadašnjost, tj. na zadržavanje statusa quo. Osnova su za postojanost poslovanja, jer se njima najlakše prilagođuje većina zaposlenih.
- Vrednosti usmerene prema rastu – usmerene na razvoj (kreativnost, usavršavanje, inovativnost, učenje), ali su izložene stalnim rizicima i nepredivim situacijama.
4) Organizacione vrednosti prema prihvaćenosti u organizaciji
Na osnovu toga da li neke vrednosti stvarno postoje i koliko su prihvaćene organizacione vrednosti možemo podeliti na:
- Prihvaćene vrednosti - vrednosti koje rukovode u poslovanju organizacije. To su uglavnom izjave koje deluju poput reklama da bi s privukli potrošači, na primer "Just do it!" (Nike).
- Stvarne vrednosti - vrednosti koje rukovode trenutnim organizacionim ponašanjem. One otkrivaju što se u organizacijama nagrađuje, a šta kažnjava.
- Željene vrednosti - vrednosti za koje organizacija nastoji da u budućnosti budu osnova koje će uticati na organizaciono poslovanje i ponašanje. Ove vrednosti predstavljaju viziju.
5) Organizacione vrednosti prema zastupljenosti u organizaciji
Što je veći preduzeća, veća su sredstva kojima raspolaže, veći je broj radnika koje zapošljava, veći je broj različitih proizvoda, delova, sklopova i različitih materijala za njihovu proizvodnju - organizacija postaje sve opsežnija i složenija. Manje organizacije imaju jasan niz vrednosti i normi kojih se pridržavaju svi zaposleni, dok velike kompanije imaju i druge vrednosti karakteristične za pojedini deo organizacije. Prema tome vrednosti mogu biti:
- Prevladavajuće vrednosti – vrednosti za celu organizaciju.
- Dodatne vrednosti – vrednosti koje su karakteristične za pojedinu grupu zaposlenih unutar organizacije (na primer sektor prodaje).
6) Organizacione vrednosti prema vremenskome razdoblju pojavljivanja
Većina organizacija ima jednu dominantnu kulturu koja izražava osnovne vrednosti i brojne grupe potkultura, koje izražavaju dodatne vrednosti.
Stare vrednosti obeležavale su organizacije u prošlosti, a u sadašnjem trenutku više nisu u prvome planu (na primer demokratsko-političke vrednosti, pravne vrednosti, socijalne vrednosti i ekonomske vrednosti).
Nove vrednosti su vrednosti koje dominiraju danas u organizacijama (na primer obrazovanost, stručnost, etičnost, objektivnost, koordinacija, kompetitivnost, kvalitet).
7) Organizacione vrednosti prema stepenu formalizacije
Organizacijske vrednosti mogu biti manje ili više formalizovane i mogu se podeliti na:
Implicitne vrednosti su vrednosti koje stvarno postoje u organizaciji, ali koje u organizacijskim dokumentima kao takve nisu navedene, a utiču na očuvanje organizacione kulture i homogenosti, povezivanju ljudi i stvaranju kolektiva.
Eksplicitne vrednosti su vrednosti koje su jasno navedene u organizacionim dokumentima, a pokazuju međuljudske odnose u organizaciji, odnos prema dobavljačima, kupcima, okolini i slično.
