Analiza pokreta pri radu

Zahvati i pokreti pri izvođenju operacija na radnom mestu realizuju se u sadejstvu više resursa (radnik i jedna ili više mašina, dva ili više radnika u grupi, ili dva ili više radnika koji rade na dve ili više mašina). Svaki od ovih resursa izvodi određeni deo operacije.

Proučavanje pokreta pri radu predstavlja proučavanje pokreta ruku i tela koji su potrebni za obavljanje radnih operacija. Praćenje pokreta pri radu dovodi do načina za eliminaciju, skraćivanje ili kombinovanje određenih pokreta, tako da radni ciklus može biti obavljen efikasnije. 

Ukoliko na radnom mestu pri izvođenju operacije radi jedan radnik sa alatom i priborom, sinhronizacija se vrši na nivou pokreta (proučava se međuzavisnost pokreta leve i desne ruke, nogu). Ukoliko radnik radi na jednoj ili više mašina, ili je u pitanju grupa radnika, sinhronizacija se radi najpre na nivou zahvata, a tek posle na nivou pokreta (proučava se međuzavisnost zahvata pojedinih resursa, ispituje se koji su zahvati zavisni, a koji nezavisni). Proučavanjem međuzavisnosti zahvata i pokreta u operaciji stvara se mogućnost za sinhronizovanje rada svih resursa, kako bi izvođenje operacije bilo racionalno, brzo, efikasno, bezbedno, lako, produktivno i uz maksimalnu humanizaciju u radu.

Proučavanjem rasporeda tehnološke operacije projektuje se onaj raspored koji omogućava kraću putanju kretanja i optimalni redosled zahvata i pokreta u operaciji. Na optimalni redosled zahvata dominantan uticaj ima prethodno projektovan raspored na radnom mestu. Zbog toga se tokom proučavanja redosleda konstantno proverava projektovan optimalni raspored opreme i komandi i povratno deluje na promenu istog.

Proučavanjem redosleda zahvata/pokreta dobijamo uvid u postojeće stanje i uočavamo neophodnost promena redosleda zahvata i pokreta, skraćenja ili olakšanja izvođenja pojedinih zahvata i pokreta, ili eliminisanja svih nepotrebnih, neproduktivnih zahvata, čime bismo omogućili projektovanje optimalnog redosleda zahvata/pokreta. Boljim rasporedom i redosledom postiže se povećanje produktivnosti rada i bolja humanizacija u radu kao i bolje iskorišćenje postojećih resursa, skraćenje ukupne dužine pomeranja predmeta rada, smanjenje broja zahvata, skraćenje vremena trajanja operacije.

Organizacioni modeli se razlikuje od tehnologije proizvodnje i mogu biti projektovani u pisanom obliku ili stečen tokom dugog niza ponavljanja, a uslovljeni su:

- rasporedom na radnom mestu,

- redosledom izvršavanja zadatka i

- međuzavisnošću izvođenja zahvata.

 

Za analizu redosleda i međuzavisnost pokreta potrebno je postaviti sledeća pitanja:

- Za svrhu: Šta se radi? Zašto se tako radi? Šta bi se moglo eliminisati? Šta bi trebalo eliminisati?

- Za način: Kako se radi? Zbog čega se tako radi? Kako bi se moglo raditi? Kako bi trebalo raditi? 

- Za tok: Kada se radi? Zbog čega se tada radi? Kada bi se moglo raditi? Kada bi trebalo da se radi?

Posebno se vodi računa o sledećim pravilima:

•    radno mesto mora da ima optimalnu kvadraturu,

•    radni uslovi treba da odgovaraju standardima,

•   oprema treba da omogući rad u stojećem ili sedećem položaju (radnik bira položaj ako to tehnološki postupak dozvoljava),

•  oprema treba da se nalazi u optimalnoj zoni (haptička zona) koja je odabrana prema učestalosti rukovanja,

•    raspored opreme treba da omogući optimalan redosled pokreta pri operaciji i

•  raspored opreme za snabdevanje radnog mesta treba da je optimalan u odnosu na radnika i unutrašnji transport.

U područje studije pokreta ulaze i proučavanja različitih položaja tela pri radu (stajanje, sedenje, čučanje, sagnuti položaj, ležanje). Nepotrebni ljudski pokreti ogledaju se u lošoj ergonomiji hodanja, savijanja tela, podizanja na određenu visinu, rukovanja alatom i materijalima, zahtevanja angažovanja obe ruke u procesu umesto samo jedne, itd. Veoma korisno može biti snimanje tehnološke operacije i razgovor sa radnicima od strane menadžmenta. Pored gubitaka koji se ogledaju u ljudskim pokretima, ovaj oblik gubitka takođe uključuje nepotreban rad mašine, što izaziva dodatno održavanje, troškove energije i habanje mašine, što dovodi do problema održavanja predviđenog kvaliteta proizvoda.

Suština studije pokreta sastoji se u pronalaženju takvih radnih postupaka koji će omogućiti izvršavanje postavljenog zadatka sa što manjim utroškom energije. Ovo se postiže:

Ø  eleminisanjem suvišnih pokreta,

Ø  uprošćavanjem pojedinih složenih pokreta i

Ø  kombinovanjem.

Zakažite online prezentaciju da saznate više o benefitima SE-ERGO obuka!