Boje

Boja nas okružuje i utiče na nas svakodnevno. Psihologija boja je deo psihologije koji proučava emocije i reakcije posmatrača na određene boje jer oko 87% svih čulnih osećaja čovek dobija putem boja. 

Dokazano je da ljudi različito reaguju na određene boje i da one kod njih izazivaju različita emocionalna stanja, ponašanja i raspoloženja. Može nas podstaći na razmišljanje, pokrenuti i uzrokovati različite reakcije.

Izbor boja radnog prostora igra važnu ulogu. Uticaj boja na rad ima sledeća dejstva:

(1) Fiziološko dejstvo boja: boje utiču na opšte stanje radnika, radnu sposobnost, brzinu reagovanja, zamor, itd. Tako crvena boja doprinosi ubrzavanju reakcija, žuta ne utiče na brzinu, zelena boja lako usporava, ljubičasta izaziva primetno usporavanje reakcija. Jarko okruženje stimuliše mišićnu aktivnost, ali ometa umni rad. 

(2) Psihološko dejstvo boja: boje utiču na karakter aktivnosti radnika (uzbuđujuće i smirujuće boje), boje koje izazivaju osećaj hladnoće ili osećaj toplote.

(3) Biološko dejstvo boja: boje utiču na biohemijske procese radnika. Tako plava boja smanjuje hormonalnu aktivnost, snižava pritisak i usporava brzinu. Crvena boja podiže krvni pritisak, ubrzava puls, povećava nervnu napetost operatora.  

Boja okoline u radnom prostoru utiče na osvetljenje i na osećaj prijatnosti. Boja prostorija utiče i na percepciju temperature. Prema istraživanjima ljudi prostoriju hladnih boja (plava, zelena) doživljavaju 3.3–5.5 °C hladnijom od njene stvarne temperature. Tople boje (crvena, narandžasta) daju  3.3–5.5 °C topliju procenu.