KOGNITIVNA ERGONOMIJA - VRSTE STRESA

Ne-ergonomski položaji tela zbog mišično-koštanih problema dovode do umora, iscrpljenosti i stresa. Stres se javlja kada se radnik oseća ugroženim usled opterećenja ili opasnosti kojima je izložen u toku izvođenja rada, kada radnik smatra da je preopterećen ili kada ima utisak da ne može da utiče na situaciju. Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom.

Stresna reakcija ima zaštitni karakter, usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. 

Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika. Neki od faktora izvora stresa su:

- faktori  radne okoline (opasni fizički uslovi rada ili takvi koji se percipiraju kao neugodni; buka, zagađenje zraka, ergonomski neprilagođeni radni uslovi);

- psihosocijalni organizacijski faktori (međuljudski odnosi, podela poslova, jasna i nedvosmislena komunikacija, radna atmosfera i sl.).

U vezi s tim razlikujemo:

•  fizički profesionalni stres i

•  psihički profesionalni stres.

U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo;

•  akutni profesionalni stres i

•  hronični profesionalni stres.

Vrste stresa

1.  Prema vrstu stresogenih faktora

Ø Fizički stres - izazvan energetskim promenama u okolini  organizma, odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom.

Ø Biološki stres - izazvan biološkim i fiziološkim faktorima kao što su: povrede, gubitak tečnosti, toksični i infektivni agensi, glad, poremećaji biološkog ritma itd.

Ø Psihološki stres – izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima, opasnim situacijama, raznim lišavanjima, konfliktima i dr.

Ø Socijalni stres - izazvan faktorima socijalne prirode kao što su nagle društvene promene, socijalne krize, interpersonalni sukobi, itd.

2. Prema situacijama u kojima nastaje

Ø Životni stresovi  - vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici.

Ø Profesionalni stresovi - vezuju se za posao koji čovek obavlja.

Ø Razvojni stresovi – vezuju se za životne krize i određene periode u ljudskom životu (zaposlenje, stupanje u brak, odlazak u penziju).

Ø Akcidentalni stresovi – vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode, saobraćajni udesi,  smrt u porodici, gubitak imovine, posla i sl.

3. Prema uticaju u organizmu

Ø Eustres - ukoliko stresni odgovor ostane u granicama upozorenja.

Ø Distres - ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama.

4. Prema fizičkom i socijalnom konktekstu

Ø Ekološki stres – koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu.

Ø Urbani stres – koji se doživljava prilagođavanjem na novu urbanu sredinu.

Ø Akulturalni stres – koji se doživljava prilagođavanjem na drugu kulturu.