Tuesday, 25 December 2018

Nova 2019!




Želimo Vam dobro zdravlje, sreću i uspeh u Novoj  godini.

                     Srećni praznici!
                     SE-ERGO tim  


Thursday, 20 December 2018

KOGNITIVNA ERGONOMIJA - VRSTE STRESA



Ne-ergonomski položaji tela zbog mišično-koštanih problema dovode do umora, iscrpljenosti i stresa. Stres se javlja kada se radnik oseća ugroženim usled opterećenja ili opasnosti kojima je izložen u toku izvođenja rada, kada radnik smatra da je preopterećen ili kada ima utisak da ne može da utiče na situaciju. Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom.


Stresna reakcija ima zaštitni karakter, usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. 

Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika. Neki od faktora izvora stresa su:
- faktori  radne okoline (opasni fizički uslovi rada ili takvi koji se percipiraju kao neugodni; buka, zagađenje zraka, ergonomski neprilagođeni radni uslovi);
- psihosocijalni organizacijski faktori (međuljudski odnosi, podela poslova, jasna i nedvosmislena komunikacija, radna atmosfera i sl.).

U vezi s tim razlikujemo:
•  fizički profesionalni stres i
•  psihički profesionalni stres.

U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo;
•  akutni profesionalni stres i
•  hronični profesionalni stres.


Vrste stresa

1.  Prema vrstu stresogenih faktora
Ø Fizički stres - izazvan energetskim promenama u okolini  organizma, odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom.
Ø Biološki stres - izazvan biološkim i fiziološkim faktorima kao što su: povrede, gubitak tečnosti, toksični i infektivni agensi, glad, poremećaji biološkog ritma itd.
Ø Psihološki stres – izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima, opasnim situacijama, raznim lišavanjima, konfliktima i dr.
Ø Socijalni stres - izazvan faktorima socijalne prirode kao što su nagle društvene promene, socijalne krize, interpersonalni sukobi, itd.

2. Prema situacijama u kojima nastaje
Ø Životni stresovi  - vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici.
Ø Profesionalni stresovi - vezuju se za posao koji čovek obavlja.
Ø Razvojni stresovi – vezuju se za životne krize i određene periode u ljudskom životu (zaposlenje, stupanje u brak, odlazak u penziju).
Ø Akcidentalni stresovi – vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode, saobraćajni udesi,  smrt u porodici, gubitak imovine, posla i sl.

3. Prema uticaju u organizmu
Ø Eustres - ukoliko stresni odgovor ostane u granicama upozorenja.
Ø Distres - ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama.

4. Prema fizičkom i socijalnom konktekstu
Ø Ekološki stres – koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu.
Ø Urbani stres – koji se doživljava prilagođavanjem na novu urbanu sredinu.
Ø Akulturalni stres – koji se doživljava prilagođavanjem na drugu kulturu.


Thursday, 13 December 2018

Psiho-sociološki uslovi rada



Psiho-sociološki uslovi rada su vezani prvenstveno za postizanje osećaja zadovoljstva u radu. Zadovoljstvo zaposlenih predstavlja skup uslova koji motivišu zaposlene da uspešno obavljaju svoje radne zadatke i da poštuju etičke principe na svom radnom mestu. Istovremeno zadovoljstvo zaposlenih može voditi ka većoj podršci zaposlenih u ostvarivanju ciljeva organizacije, stvaranju šireg i većeg tržišta modnih proizvoda, ostvarivanju većeg profita.

Faktori zadovoljstva poslom mogu biti sledeći:
Organizacioni
Ø Posao (raznovrsnost, autonomija, povratna informacija).
Ø Sistem nagrađivanja.
Ø Radni uslovi.
Ø Kolege na poslu (uticaj nacionalne kulture).
Ø Organizaciona struktura (fleksibilna).
Individualni
Ø Sklad ličnih interesovanja i posla.
Ø Radni staž i starost.
Ø Pozicija i status.
Ø Ukupno zadovoljstvo životom.

Pod zadovoljstvom poslom podrazumeva se emotivna usmerenost i vezanost radnika za posao. Zadovoljstvo ili nezadovoljstvo je generalizovano iskustvo vezano za same sadržaje posla, okolnosti pod kojima se obavlja i organizaciju u celini. Ne ergonomski položaji tela zbog mišično-koštanih problema dovode do umora, iscrpljenosti i stresa. Umor je pojava koja prati svaku čovekovu aktivnost, smanjuje radni efekat i negativno utiče na stav prema radu. 

Puls predstavlja osnovni pokazatelj koji se koristi za procenu efekata radnog opterećenja na radnu sposobnost i zamor kod radnika u industriji. Faktori koji utiču na nivo pulsa tokom obavljanja fizičkih aktivnosti mogu se svrstati usledećih sedam grupa:
1) Intenzitet rada.
2) Trajanje rada.
3) Mišićna masa.
4) Tempo obavljanja rada.
5) Vrsta rada.
6) Položaj tela.
7) Utreniranost.

Pripremljenost čoveka za rad zavisi i o njegovoj starosti.Ona se tokom života menja i posle 40-te godine počne padati. Takav pad pripremljenosti za rad se izjednačava s većim iskustvom za rad, većom samostalnošću, sposobnošću za komunikaciju i odlučivanje, pa zato produktivnost radnika ne pada tako brzo jer iskusniji radnici troše 20 – 50 % manje energije za jednake količine rada nego neiskusni. Zato se stariji radnici moraju rasporediti na takva radna mesta koja zahtevaju manji telesni napor i gde je prisutan jednakomeran ritam rada. Stariji radnici lakše obolevaju, a s druge strane su oprezniji i imaju znatno manje ozleda pri radu.


Tuesday, 4 December 2018

Savetovalište za ergonomiju




Šta možemo učiniti za Vas?

Ergonomska procena radnih mesta.
Ergonomska analiza rizika i kontrola.
Obuka zaposlenih o ergonomskim faktorima rizika.
Ergonomski dizajn radnih mesta.
Razvoj  ergonomske strategije.