Seminar Ergonomska kancelarija

Od 2003. godine oktobar je mesec Ergonomije.. vidimo se 5. oktobra u Zepter hotelu!

Prijave i informacije:
tel. 0606750060
agencijaseergo@gmail.com
savetovalistezaergonomiju@gmail.com

ergoobuke@gmail.com

Ergonomski saveti - na letovanju

Vreme je odmora… uživajte ali obratite pažnju na vaše zdravlje. Bolovi u leđima su toliko učestale u današnje vreme da gotovo 90 % osoba oseća bolove u leđima u akutnom ili hroničnom obliku.

Nekoliko ergonomskih saveta za prijatniji odmor:

- Plivanje je vrsta rekreacije koja ima izuzetno pozitivne učinak na zdravlje (kardiovaskularni sistem, zglobove, smanjuje stres…). Otpor vode koji je 10 do 15 puta veći od otpora vazduha i  dodatno pojačava učinak plivanja i jačanja mišića. Za osobe koje imaju problema u lumbalnom delu leđa savet da izbegavaju ovaj prsni stil plivanja, ali ako je to jedina tehnika kojom vladaju, tada treba spustiti noge i donji deo tela dublje u vodu, tako da ono bude u skoro vertikalnom položaju u odnosu na njenu površinu, a pojačati rad ruku kako telo ne bi tonulo.

Kraul stil takođe opterećuje donji deo leda, a kod osoba s bolnim vratnim delom kičme, česte rotacije u stranu prilikom uzimanja vazduha takođe mogu izazvati bol.

Leđno plivanja najmanje opterećuje kičmu, iako i ovde treba biti oprezan jer prilikom rotacije trupa kod zaveslaja rukama može doći do preopterećenja, naročito ako su u pitanju ozbiljne deformacije. Zato treba plivati lagano i nikako ne praviti nagle pokrete.

Idealna temperature vode je iznad 24°C.

   -  Obuća kao japanke i baletanke leti je jako štetna za leđa, idealna obuća za žene je peta od 3-4 cm, za muškarce đon visine 2 cm.

   - Pri dolasku na plažu pre plivanja obrisati leđa peškirom (znoj).

   - Pri  izlasku  iz vode promeniti mokar kupaći kostim.

   - Kod dužih vožnji automobilom napraviti pauzu od bar 1minut svakih 90 minuta.

   -   Pijte dosta vode i zdravo se hranite!

Smenski rad

Čovekova sposobnost za rad varira i tokom dana, smenski rad, posebno noćni rad, remeti ritam bioloških funkcija pa tako vodi narušavanju telesnog i mentalnog zdravlja. Ovakav rad prati smanjena efikasnost, povećanje nesreća na radu, grešaka, ali i izostanaka sa posla. Prema proceni stručnjaka, danas u svetu 20-25% zaposlenih radi, u nekom obliku i noću.

Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu podležu promenama u skladu sa vremenskim ciklusima. Ove periodične promene ili vremenski uslovljene oscilacije fizičkih, hemijskih, bioloških, fizioloških i psiholoških funkcija, svojstvena živim organizmima i čoveku nazivaju se biološkim ritmovima.  Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju u skladu sa spoljašnjim vremenskim ciklusima (na primer režim budnosti i spavanja koji prati ciklične izmene dana i noći).

Fiziološke funkcije znatno osciluju tokom dnevno-noćnog ciklusa pokazujući visok stepen korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne temperature koja je pokazatelj opšte metaboličke aktivnosti. Telesna temperatura minimalne vrednosti ima tokom noći za vreme spavanja (3-6 h), a maksimalne u popodnevnim i ranim večernjem časovima (18-20 h). U skladu sa dnevno-noćnim kolebanjima fizioloških funkcija dolazi i do ciklične izmene fizičke i psihičke efikasnosti čoveka. Utvrđeno je da su fizičke sposobnosti čoveka znatno bolje danju, nego u noćnom periodu. Kad je reč o psihičkim sposobnostima obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih zadaka najefikasnije u popodnevnim satima. Uspešnost obavljanja mentalno složenijih i težih zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom temperaturom tj. oni se najbolje obavljaju u večernjim časovima.

Problem desinhronizacije bioloških ritmova i potreba za prilagođavanjem radnika izmenjenom režimu rada najizraženije je kod radnika koji rade u smenama. Spavanje danju nakon noćne smene znatno je kraće (skoro za 1/3), a kvalitet spavanja je slabiji (isprekidano spavanja). Tako dolazi do pojave neispavanosti (insomnija) što se negativno odražava na radnu efikasnost, koncentraciju, pažnju i druge psihičke funkcije, a moguće je i ozbiljnije narušavanje mentalnog zdravlja.

Mnoga istraživanja su pokazala da je najmanji radni učinak u noćnoj smeni, a najbolji u popodnevnoj smeni. Razlike u radnom učinku variriaju i do 30%.