31/03/2020

ERGONOMSKI PRINCIPI


Prilikom oblikovanja radnog mesta u potrebno je primeniti pet ergonomskih principa i to:
    1.    Ergonomski principi u oblikovanju radnog mesta.
    2.    Ergonomski principi u oblikovanju radnih procesa.
    3.    Ergonomski principi pri određivanju radnog vremena.
    4.    Ergonomski principi u rukovanju materijalom i alatom.
    5.    Ergonomski principi u oblikovanju okruženja.

Različiti autori definisali su različite koncepcije i principe. Na primer Linčenko daje sledeće principe pri ergonomskom projektovanju:
1. Princip odgovornosti - najvažnije funkcije poveriti čoveku, s obzirom na njegovu sposobnost pravilnog reagovanja u havarijskim situacijama, nejasnim situacijama i u situacijama sa nedovoljno informacija.
2. Princip prioritetnih mogućnosti - odrediti koje aktivnosti bolje obavlja čovek, a koje mašina i tako ih i poveriti.
3. Princip racionalnog opterećenja čoveka - usaglasiti količinu predstavljenih informacija sa mogućnostima čoveka za njihov prijem i obradu.
4. Princip uzajamnog dopunjavanja - omogućiti preraspodelu funkcija između čoveka i tehnike/mašine, bilo da je to u funkciji kvalitetnije kontrole i upravljanja procesom ili u slučaju otkaza jednog od podsistema - čoveka ili mašine.
5. Princip motivacije - održati zainteresovanost čoveka za funkcionisanje procesa racionalnom organizacijom radnih zadataka.
6.  Princip tehničke realizacije - analiza tehničke determinisanosti mašina.
7. Princip maksimalizacije pokazatelja sistema - uspostaviti optimalnu efikasnost i funkcionisanje celog sistema, a ne samo njegovih komponenata, koje moraju da budu međusobno kooperativne i podređene osnovnom cilju.
8. Princip aktivnog operatora - predvideti aktivnost čoveka tako da ne dolazi ni do monotonije ni do preopterećenja.
9. Princip humanizacije rada - projektovati radne zadatke u skladu sa čovekovim fizičkim, psihofizičkim, senzornim, biosocijalnim karakteristikama i potrebama, a koji će omogućiti bezbednost, komfor, prosperitet i zdravlje.

Ukoliko se ne poštuju ergonomski principi organizacije rada, čovek je izložen nizu rizičnih fizičkih faktora kao što su delovanje sile, ponavljani pokreti, neudoban položaj tela, loše držanje tela, vibracija, kontaktni stres i hladnoća. Kao krajni rezultat, dolazi do razvoja bolesti mišićnog i koštanog sistema. Mišićno-koštani poremećaji su najskuplja kategorija bolesti uzrokovane radom. Ove bolesti prevladavaju u odnosu na ostale i zahvataju 7 % populacije i  čine 14 % fizičkih pregleda lekara i 19 % bolničkog lečenja. Oko 62 % obolelih od mišićno-koštanih bolesti imaju određeni stepen ograničenja u aktivnostima.

Mišićno-koštani poremećaji uključuju povredu mišića, tetiva i živaca. Uzorci povreda su:
     Učestalo dizanje teških tereta.
     Saginjanje i okretanje.
     Prečesto ponavljanje iste aktivnosti.
     Neudoban radni položaj.
     Upotreba preterane sile.
     Predugi rad bez prekida.
     Primena sile u statičkom položaju znatno vreme.
     Nepovoljno radno okruženje (toplo, hladno).
     Psihosocijalni faktori (preveliki zahtevi, pritisak).
     Nedovoljno brzo lečenje nastalih poremećaja.

Zato je potrebno pridržavati se biomehaničkih principa. Osnovni biomehanički principi su sledeći:
(1) Ograničene i tačno programirane pokrete bi trebalo zameniti prirodnim i slobodnim pokretima;
(2) Izbegavati statičko naprezanje mišića;
(3) Pravolinijske pokrete zameniti kružnim pokretima;
(4) Za savlađivanje većih otpora koristiti balističke i gravitacione pokrete;
(5) Omogućiti da laktovi tokom rada budu u neutralnom položaju (nisko i uz telo);
(6) Izbegavati pokrete glavom, savijanje trupa, rotacione pokrete trupa i ekstremiteta;
(7) Izbegavati veća mišićna naprezanja pri istovremenom  dejstvu vibracija;
(8) Za veća mišićna naprezanja koristiti noge umesto ruku;
(9) Izbegavati istovremeno brze i snažne pokrete;
(10) Obezbediti dovoljno prostora za radne pokrete.




20/03/2020

Stres

Ne-ergonomski položaji tela zbog mišično-koštanih problema dovode do umora, iscrpljenosti i stresa. Stres se javlja kada se zaposleni oseća ugroženim usled opterećenja ili opasnosti kojima je izložen u toku izvođenja rada, kada zaposleni smatra da je preopterećen ili kada ima utisak da ne može da utiče na situaciju. 

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom. Stresna reakcija ima zaštitni karakter, usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. 




Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika. Neki od faktora izvora stresa su:
- faktori  radne okoline (opasni fizički uslovi rada ili takvi koji se percipiraju kao neugodni; buka, zagađenje zraka, ergonomski neprilagođeni radni uslovi);
- psihosocijalni organizacijski faktori (međuljudski odnosi, podela poslova, jasna i nedvosmislena komunikacija, radna atmosfera i sl.).

U vezi s tim razlikujemo:
•  fizički profesionalni stres i
•  psihički profesionalni stres.

U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo;
•  akutni profesionalni stres i
•  hronični profesionalni stres.


Vrste stresa

1.  Prema vrstu stresogenih faktora
Ø Fizički stres - izazvan energetskim promenama u okolini  organizma, odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom.
Ø Biološki stres - izazvan biološkim i fiziološkim faktorima kao što su: povrede, gubitak tečnosti, toksični i infektivni agensi, glad, poremećaji biološkog ritma itd.
Ø Psihološki stres – izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima, opasnim situacijama, raznim lišavanjima, konfliktima i dr.
Ø Socijalni stres - izazvan faktorima socijalne prirode kao što su nagle društvene promene, socijalne krize, interpersonalni sukobi, itd.

2. Prema situacijama u kojima nastaje
Ø Životni stresovi  - vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici.
Ø Profesionalni stresovi - vezuju se za posao koji čovek obavlja.
Ø Razvojni stresovi – vezuju se za životne krize i određene periode u ljudskom životu (zaposlenje, stupanje u brak, odlazak u penziju).
Ø Akcidentalni stresovi – vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode, saobraćajni udesi,  smrt u porodici, gubitak imovine, posla i sl.

3. Prema uticaju u organizmu
Ø Eustres - ukoliko stresni odgovor ostane u granicama upozorenja.
Ø Distres - ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama.

4. Prema fizičkom i socijalnom konktekstu
Ø Ekološki stres – koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu.
Ø Urbani stres – koji se doživljava prilagođavanjem na novu urbanu sredinu.
Ø Akulturalni stres – koji se doživljava prilagođavanjem na drugu kulturu.

Vodite računa o svom zdravlju! Mislite pozitivno, smejte se, vežbajte, bavite se hobijima...I ostanite kući ako to Vaš posao dopušta!




01/03/2020

Tekstilna konferencija



Poštovani prijatelji,

SE-ERGO i ove godine je učesnik i sponzor međunarodne konferencije Saveza inženjera i tehničara tekstilaca Srbije.

Pridružite nam se svojim naučnim i stručnim radovima, sponzorstvom... Vidimo se u maju!