26/04/2019

Ergonomija u bašti




Rad u bašti je  odlična relaksacija, ali važno je pridržavati se ergonomski principa:

1. Zagrevanje pre rada
- brza 10 minutna šetnja da bi zagrejali mišiće
- istezanje

2. Koristite ergonomski alat.

3. Uvek koristite rukavice i jastučiće za kolena.

4. Obratite pažnju na prečnik, veličinu i težinu drške alata.
Zakrivljena drška pruža više poluge sa manjim naprezanjem zgloba jer je dizajnirana tako da odgovara prirodnoj krivulji ruke. Tupa oštrica zahteva više truda i sile i može dovesti do povreda.
5. Svi radovi treba da su u zoni komfora  (što je moguće bliže telu i kolenima do visine ramena) da bi se eliminisali ili smanjili nepotrebni pokreti kao što su dosezanje, podizanje i širenje.
6. Izbegavajte rad sa palčevima okrenutim prema zemlji. Ova ruka pozicionira "krila" vašeg lakta u stranu, smanjujući snagu i dodajući stres telu. Radite sa ručnim zglobovima u neutralnom položaju: ravno - u liniji sa podlakticom - i palcima gore.


7. Ne zaboravite držati predmete sa laganim hvatanjem ili držanjem.

8. Izbegavajte ponavljajuće pokrete kao što je povlačenje.

9.  Ne savijajte glavu više od 30 stepeni.


10. Pravite česte pauze.


16/04/2019

Fizička ergonomija



Osnovni cilj fizičke ergonomije je povećanje komfora, smanjenja bolova i pojave mišićno-koštanih poremećaja. Zato se bavi se projektovanjem sistema koji minimizuje fizičko opterećenje i definiše ljudske mogućnosti, ljudsku logiku i razmišljanje.


Fizička ergonomije se bavi anatomskim, antropometrijskim, psihološkim i biomehaničkim karakteristika ljudskih bića u njihovom odnosu sa fizičku aktivnošću, kao što su: stavovi o radu, rukovanje materijalima, česte povrede usled pokreta, mišićno-koštani poremećaji, organizovanje radnog prostora, bezbednost i zdravlje.

1) Stavovi o radu

Na stavove o poslu utiče veliki broj faktora od kojih su mnogi izvan uticaja menadžmenta (na primer zadovoljstvo životom). Stavovi su vrlo postojani i teško se menjaju. Na stavove utiče percepcija zaposlenih i zato mala izmena u poslu utiče na veliku promenu stava o poslu.



Stavovi zaposlenih prema promenama, organizaciji i radu mogu da utiču na promene koncepta menadžmenta ljudskih resursa pozitivno ili negativno. Pozitivan je odnos kada se proces promena prihvata kao osnova za uspešno poslovanje i razvoj organizacije, kada se promene iniciraju, kada postoji interes zaposlenih za uključivanje u proces kreiranja promena i kada se usvojene promene dosledno primenjuju. Negativni odnos su otpori koji se ispoljavaju prema promenama, što se u praksi manifestuje na različite načine.

2) Rukovanje materijalima 

Rukovanja materijalom obuhvata rukovanje materijalom u skladištu i u pogonu. Često nosi sa sobom rizik od mogućih povreda prilikom rada. Ručno rukovanje materijalima  se odnosi na bilo koji ručni zadatak gde ljudsko telo predstavlja "izvor snage", a podrazumeva podizanje, spuštanje, guranje, vučenje, nošenje i držanje.

3) Učestale povrede usled jednoličnih pokreta  

Bolesti povezane sa radom pripadaju grupi nespecifičnih bolesti rada. U nekim grupama zanimanja pojedine bolesti pojavljuju se sa većom učestalosti, koje su zbog toga dobile naziv "bolesti profesija". To su na primer zanimanja u kojima se obavljaju poslovi pri kojima je potrebno izvođenje složenih brzih ili ponavljanje jednoličnih pokreta (rad na kompjuteru i sl.).

4) Mišićno-koštani poremećaji

Nefiziološki i prisilni položaj tela pri radu, stalni stajaći ili sedeći, pognuti ili čučeći, klečeći i ležeći veoma su nepovoljni jer dovode do statičkog naprezanja mišića. Mišićno-koštani simptomi i poremećaji su oštećenja mišića, zglobova, tetiva, ligamenata, nerava, kostiju i lokalne cirkulacije koja se često pojavljuju kod neprikladnih, neergonomskih položaja. 

Simptomi ovog poremećaja su sledeći: lokalni simptomi mišića i zglobova (otečenost, bol ili osetljivost, crvenilo, trnci, bledilo, napetost ili ukočenost); opšti simptomi (umor, bol, ograničenje pokretljivosti); sindrom prenaprezanja mišićno-koštanog sistema kumuliranjem hroničnih mikrotraumatskih oštećenja; i ozlede mišićno-koštanog sistema.


Procenjuje se da 2/3 od ukupnog broja obolelih radnika pati od jednog od oblika RSI (Repetitive Strain Injury), odnosno da oko 7 % svetske populacije pati od jednog od oblika RSI. One čine 14 % fizičkih pregleda lekara i 19 % bolničkog lečenja, a 62 % obolelih od mišićno-koštanih bolesti imaju određeni stepen ograničenja u aktivnostima. Zato je potrebno pridržavati se biomehaničkih principa. 

Osnovni biomehanički principi su sledeći:  
· Ograničene i tačno programirane pokrete bi trebalo zameniti prirodnim i slobodnim pokretima;
· Izbegavati statičko naprezanje mišića;
· Pravolinijske pokrete zameniti kružnim pokretima;
· Za savlađivanje većih otpora koristiti balističke i gravitacione pokrete;
· Omogućiti da laktovi tokom rada budu u neutralnom položaju (nisko i uz telo);
· Izbegavati pokrete glavom, savijanje trupa, rotacione pokrete trupa i ekstremiteta;
· Izbegavati veća mišićna naprezanja pri istovremenom dejstvu vibracija;
· Za veća mišićna naprezanja koristiti noge umesto ruku;
· Izbegavati istovremeno brze i snažne pokrete;
· Obezbediti dovoljno prostora za radne pokrete.

Čak 15 % zaposlenih koji puno radno vreme provode za tastaturom kompjutera imaju sindrom karpalnog tunela, tendinitisa ili "teniski lakat". Šaka je sposobna da obavlja 6 vrsta pokreta, od kojih svaki uključuje drugačiju grupu mišića. Kucanjem na tastaturi je obuhvaćena samo jedna od tih grupa pa njihovom dugotrajnom upotrebom dolazi do određene vrste stresa zbog neuravnoteženog korištenja ostalih grupa mišića. Najčešći simptom je osjećaj kao da trne cela ruka (ustvari trnu samo palac, kažiprst i srednji prst) i ispadanje stvari iz ruke ili osećaj impulsa iz zapešća u ruku.


5) Organizacija radnog prostora

Organizacija radnog prostora ima za cilj da omogući stimulativne radne uslove i poboljša kreativnost radnika. Pri oblikovanju radnog prostora možemo računati na prilagodljivost čoveka. Zato se za oblikovanje radnog prostora moraju uzeti u obzir antropometrijske mere odnosno dimenzije ljudi koji će raditi u konkretnim radnim prostorima, ali i velik broj drugih mera.



6) Zaštita zdravlja i bezbednosti 

Bezbednost i zdravlje na radu, prema definiciji International Labour Office, je disciplina koja se bavi unapređivanjem uslova rada i radne sredine, prevencijom povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, te zaštitom i unapređivanjem zdravlja zaposlenih.




Sve informacije o ergonomskom savetovanju: tel. 0606750060

email: 
agencijaseergo@gmail.com

ergoobuke@gmail.com

08/04/2019

Zašto je ergonomija važna za radno mesto?

Želite li da efikasnije obavljate svoj posao bez umora i bolova? 
Ergonomski poremećaji najbrže rastu od svih kategorija profesionalnih oboljenja. Ne-ergonomski položaji tela dovode do umora, iscrpljenosti i stresa.



Mesto održavanja:
ARGO GARNI HOTEL
Kralja Milana 25Beograd


Datum: 1405. 2019.
                                                       Vreme: 12.30 - 16.30 h



01/04/2019

seminar ERGONOMSKA KANCELARIJA 14.05.



Želite li da efikasnije obavljate svoj posao bez umora i bolova? 
Ergonomski poremećaji najbrže rastu od svih kategorija profesionalnih oboljenja. Ne-ergonomski položaji tela dovode do umora, iscrpljenosti i stresa.






Mesto održavanja:
ARGO GARNI HOTEL
Kralja Milana 25. Beograd


Datum: 1405. 2019.
Vreme: 12.30 - 16.30 h

TEME:
Ergonomsko radno mesto.
Ergonomski uslovi rada.
Mišićno-koštani poremećaji pri radu. Profesionalna oboljenja.
Analiza pokreta pri radu.
Položaji tela za računarom/laptopom.
Računar i problemi sa vidom.
Ergonomska uputstva za "rad bez bolova" u kancelarijama.
Mobilne kancelarije.
Ergonomski saveti za upotrebu mobilnih telefona/tableta.
Preventivne vežbe.
Komunikacija kao deo organizacione ergonomije.
Vizualna komunikacija.
Prvi utisak.
Govor. Položaj tela. Položaj sedenja na sastanku.
Položaj i pokreti ruku.Gestikulacije.
Položaj i pokreti nogu i stopala.
Pogled.
Asertivna komunikacija. Vrste ponašanja i komunikacije.
Uticaj vizualne komunikacije na ponašanje sagovornika.
Zone komfora.
Spoljašnji izgled.
Saveti.

Praktičan rad – studija slučaja, diskusija

Cilj seminara: preventiva zdravlja zaposlenih i smanjenje nepotrebnih pokreta i pogrešnih položaja pri radu jer ergonomski oblikovano radno mesto poboljšava moral zaposlenih, povećava produktivnost i zadovoljstvo poslom, smanjuje operativne troškove poslovanja i optimizuje procese i procedure na radnom mestu.
Loš stav tela dok se sedi ili stoji, način oblačenja, položaj ruku, osmeh i usmerenje pogleda može klijent da doživi kao: nervozu, nesigurnost, neiskrenost i nestručnost. Način na koji komuniciramo sa drugima i na koji drugi komuniciraju sa nama u velikoj meri utiče na to kako ćemo se osećati. Vizualna komunikacija predstavlja 93% komunikacije među ljudima.


Seminar je namenjen:
preduzetnicima, menadžerima svih nivoa, HR sektoru, IT sektoru, finansijskom sektoru, knjigovođama, advokatima, javnoj upravi,  arhitektama i svima koji rade u  kancelariji

Kotizacija:
6000,00 dinara po učesniku

Polaznici dobijaju:
Radni materijal, osveženje na pauzi i sertifikat o odslušanom seminaru.

Broj mesta ograničen


Predavači:
dr Gordana Čolović, vlasnik SE-ERGO, sa 32 godina iskustva u oblasti inženjerstva i industrijskog menadžmenta. Objavila je 13  knjiga (3 na engleskom jeziku). Njena monografija o ergonomiji je poslala obavezan udžbenik na mnogih svetskim univerzitetima.

dr Danijela Paunović, profesor i konsultant. Objavila je 5 knjiga iz  oblasti inženjerstva i industrijskog menadžmenta

Dr Vesna Stefanović Nikolić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Specijalistička ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Leđa i vrat "




Prijave i informacije: tel. 0606750060

email: 
agencijaseergo@gmail.com

ergoobuke@gmail.com