20/03/2021

Norme

 

U  industriji se najčešće koristi vremenska norma. Ona omogućava:

  1. Utvrđivanje troškova rada u proizvodnji, a time i  utvrđuje prodajna cene proizvoda.
  2. Izradu plana angažovanje mašina, realizaciju proizvodnih operacija i određivanje radnika neophodnih za realizaciju proizvodnje, isporuke materijala i upravljanje zalihama.
  3. Uravnoteženje linije montaže i brzine kretanja montažne trake.
  4. Određivanje  kvalifikacija i sagledavanje željene sposobnosti i veština radnika.
  5. Isplatu stimulativne zarade.
  6. Proračun smanjenja troškova na osnovu datih predloga zasnovanih na najekonomičnijem metodu.
  7. Proračun opravdanosti nabavke nove opreme u skladu sa visinom troškova proizvodnje.
  8. Praćenje učinka u odnosu na budžet – masu zarada i merenja rezultata upravljanja i rukovođenja.

 


U slučaju da se  promene neki od uslova pod kojim je norma data (tehnološki proces, stabilizacija radnog mesta, mašina, materijal, okolina, itd.) norma se može menjati, ali ne i radnik jer on nije uslov rada. Prilikom normiranja javljaju se problemi jer su norme često nerealno postavljene zbog:

o   Pogrešno prepisane norme.

o   Pogrešno izračunate norme.

o   Preoštro ili preblago određene norme.

o   Iste norme, a nov  je način rada.

o   “Od oka” norma, itd.

Normiranje rada je osetljivo područje delovanja menadžmenta, pa su i greške veoma česte. Opasnost od greške je dvostruka: ako su norme suviše nisko postavljene i ako su postavljene visoko. U oba slučaja gubi se u efikasnosti rada. U prvom slučaju, radnik će lako dostići zadatu normu, možda već i posle 3-4 časa rada, što znači da će sa polovinom svojih realnih mogućnosti ostvariti pun učinak. Ovo šteti kompaniji, jer se raspoloživi ljudski resursi ne iskorišćavaju u potpunosti. U drugom slučaju, radnik neće moći da dostigne 100% norme, biće manje plaćen, a ako su druge pozicije u istom radnom procesu pravilno normirane on će predstavljati tzv. "usko grlo" tog procesa. Prema tome, veoma je važno utvrditi potreban napor koji radnik zaista može da uloži u toku osmočasovnog radnog dana. 

Različiti poslovi zahtevaju različite napore, a koliki će napor pojedinac uložiti, zavisi i od stepena njegove radne motivacije. Tako se merenjem napora (najveći mogući učinak za konkretan radni zadatak i njegova odstupanja), može izmeriti i stepen radne motivacije pojedinaca.

Naučite više na individualnom ili grupnom online savetovanju 


OSNOVE NORMIRANJA


Teme obuke: 

  • Studija vremena. 
  • Struktura vremena. 
  • Norme. 
  • Vrste normi. 
  • Analiza pokreta. 
  • Metode za određivanje vremena rada. 
  • Takt grupe. 
  • Procena zalaganja radnika. 
  • Metode merenja vremena. 
  • Postupci merenja vremena. 
  • Izračunavanje vremenske norme u  industriji. 
  • Standardna vremena.
  • Metoda unapred određenih standardnih vremena.

Vreme: 20 časova

Kotizacija sa sertifikatom 40000,00 dinara po učesniku

Na Vaš zahtev organizujemo jednodnevne i dvodnevne online i "in house" seminare. 

09/03/2021

Mikro ergonomija

 

Osnovni cilj mikro ergonomije je poboljšanje performansi celokupnog sistema kao i da redukuje stres analizom: zadatka, radnog okruženja i interakcije čovek-mašina. Koncept stres-naprezanje je tradicionalni pristup za ocenu radnog sistema. Osnovni koncept je da je svako radno mesto okarakterisano spoljašnjim faktorima, koji su isti za sve pojedince koji reaguju različito zavisno od individualnih karakteristika i sposobnosti. Stres se razlikuje od parametara stresa (definiše se brojevima), faktora stresa (daje se samo opisno) i vremana izlaganja stresu. 

Kako bi se dobila predstava o faktorima koji utiču na rad, struktura sistema čovek-mašina (Human-Machine System) mora se ispitati praćenjem čovečijeg rada u relaciji sa informacijom i brzinom protoka informacija. Ovo uključuje postavljanje zadatka, njegovo prevođenje u akciju, izvršenje zadatka i rezultat izvršenja zadatka. Povratna sprega zatvara kontrolnu petlju formiranu za sistem čovek-mašina i pokazuje da je radnik generalno sposoban da uporedi zadatak i rezultat. Svi poremećaji ovog procesa su uticaji sredine. 

Pri analizi definisanja zadatka razlikuju se:

- Zadaci sa pretežnim fizičkim opterećenjem. Neki ovde definišu razliku između statičkog i dinamičkog fizičkog rada. Kod oba stres se može kvantifikovati definisanjem fizičkih zahteva.

- Zadaci sa pretežnim mentalnim opterećenjem (intelektualni rad). Uopšteni koncept za definisanje ovog stresa u brojevima ne postoji. Intelektualni rad je zato uzet kao faktor stresa.

- Zadaci sa oba zahteva (fizičkim i mentalnim).

Kod analize uticaja sredine (ergonomija okruženja) ističu se:

a) Fizički uticaji sredine, koji se mogu meriti kao i njihov uticaj na čoveka i mogu se oceniti kvantitativno (osvetljenje, buka, mehaničke vibracije, klima, otrovni gasovi, radijacija, prašina, prljavština i vlažnost).

b) Socijalni uticaji sredine, koji se ne mogu meriti fizički i zato se različito ocenjuju.





02/03/2021

Rođendanski popust



Rođendanski popust na sve obuke 30% za sve prijave od 2. do 7. marta 2021.

Osnove ergonomije

Kancelarijska ergonomija

Industrijska ergonomija  

Menadžerske veštine

Veštine komunikacije

Alati lean sistema

Osnove normiranja

Strategijske metode 



Prijave i informacije:

Tel. 060 6750060

agencijaseergo@gmail.com

ergoobuke@gmail.com

 

Alati Le