31/03/2020

ERGONOMSKI PRINCIPI


Prilikom oblikovanja radnog mesta u potrebno je primeniti pet ergonomskih principa i to:
    1.    Ergonomski principi u oblikovanju radnog mesta.
    2.    Ergonomski principi u oblikovanju radnih procesa.
    3.    Ergonomski principi pri određivanju radnog vremena.
    4.    Ergonomski principi u rukovanju materijalom i alatom.
    5.    Ergonomski principi u oblikovanju okruženja.

Različiti autori definisali su različite koncepcije i principe. Na primer Linčenko daje sledeće principe pri ergonomskom projektovanju:
1. Princip odgovornosti - najvažnije funkcije poveriti čoveku, s obzirom na njegovu sposobnost pravilnog reagovanja u havarijskim situacijama, nejasnim situacijama i u situacijama sa nedovoljno informacija.
2. Princip prioritetnih mogućnosti - odrediti koje aktivnosti bolje obavlja čovek, a koje mašina i tako ih i poveriti.
3. Princip racionalnog opterećenja čoveka - usaglasiti količinu predstavljenih informacija sa mogućnostima čoveka za njihov prijem i obradu.
4. Princip uzajamnog dopunjavanja - omogućiti preraspodelu funkcija između čoveka i tehnike/mašine, bilo da je to u funkciji kvalitetnije kontrole i upravljanja procesom ili u slučaju otkaza jednog od podsistema - čoveka ili mašine.
5. Princip motivacije - održati zainteresovanost čoveka za funkcionisanje procesa racionalnom organizacijom radnih zadataka.
6.  Princip tehničke realizacije - analiza tehničke determinisanosti mašina.
7. Princip maksimalizacije pokazatelja sistema - uspostaviti optimalnu efikasnost i funkcionisanje celog sistema, a ne samo njegovih komponenata, koje moraju da budu međusobno kooperativne i podređene osnovnom cilju.
8. Princip aktivnog operatora - predvideti aktivnost čoveka tako da ne dolazi ni do monotonije ni do preopterećenja.
9. Princip humanizacije rada - projektovati radne zadatke u skladu sa čovekovim fizičkim, psihofizičkim, senzornim, biosocijalnim karakteristikama i potrebama, a koji će omogućiti bezbednost, komfor, prosperitet i zdravlje.

Ukoliko se ne poštuju ergonomski principi organizacije rada, čovek je izložen nizu rizičnih fizičkih faktora kao što su delovanje sile, ponavljani pokreti, neudoban položaj tela, loše držanje tela, vibracija, kontaktni stres i hladnoća. Kao krajni rezultat, dolazi do razvoja bolesti mišićnog i koštanog sistema. Mišićno-koštani poremećaji su najskuplja kategorija bolesti uzrokovane radom. Ove bolesti prevladavaju u odnosu na ostale i zahvataju 7 % populacije i  čine 14 % fizičkih pregleda lekara i 19 % bolničkog lečenja. Oko 62 % obolelih od mišićno-koštanih bolesti imaju određeni stepen ograničenja u aktivnostima.

Mišićno-koštani poremećaji uključuju povredu mišića, tetiva i živaca. Uzorci povreda su:
     Učestalo dizanje teških tereta.
     Saginjanje i okretanje.
     Prečesto ponavljanje iste aktivnosti.
     Neudoban radni položaj.
     Upotreba preterane sile.
     Predugi rad bez prekida.
     Primena sile u statičkom položaju znatno vreme.
     Nepovoljno radno okruženje (toplo, hladno).
     Psihosocijalni faktori (preveliki zahtevi, pritisak).
     Nedovoljno brzo lečenje nastalih poremećaja.

Zato je potrebno pridržavati se biomehaničkih principa. Osnovni biomehanički principi su sledeći:
(1) Ograničene i tačno programirane pokrete bi trebalo zameniti prirodnim i slobodnim pokretima;
(2) Izbegavati statičko naprezanje mišića;
(3) Pravolinijske pokrete zameniti kružnim pokretima;
(4) Za savlađivanje većih otpora koristiti balističke i gravitacione pokrete;
(5) Omogućiti da laktovi tokom rada budu u neutralnom položaju (nisko i uz telo);
(6) Izbegavati pokrete glavom, savijanje trupa, rotacione pokrete trupa i ekstremiteta;
(7) Izbegavati veća mišićna naprezanja pri istovremenom  dejstvu vibracija;
(8) Za veća mišićna naprezanja koristiti noge umesto ruku;
(9) Izbegavati istovremeno brze i snažne pokrete;
(10) Obezbediti dovoljno prostora za radne pokrete.




No comments:

Post a comment