Fizička ergonomija

Osnovni cilj fizičke ergonomije je povećanje komfora, smanjenja bolova i pojave mišićno-koštanih poremećaja. Zato se bavi se projektovanjem sistema koji minimizuje fizičko opterećenje i definiše ljudske mogućnosti, ljudsku logiku i razmišljanje.

Fizička ergonomije se bavi anatomskim, antropometrijskim, psihološkim i biomehaničkim karakteristika ljudskih bića u njihovom odnosu sa fizičku aktivnošću, kao što su: stavovi o radu, rukovanje materijalima, česte povrede usled pokreta, mišićno-koštani poremećaji, organizovanje radnog prostora, bezbednost i zdravlje.

1) Stavovi o radu

Na stavove o poslu utiče veliki broj faktora od kojih su mnogi izvan uticaja menadžmenta (na primer zadovoljstvo životom). Stavovi su vrlo postojani i teško se menjaju. Na stavove utiče percepcija zaposlenih i zato mala izmena u poslu utiče na veliku promenu stava o poslu.

Stavovi zaposlenih prema promenama, organizaciji i radu mogu da utiču na promene koncepta menadžmenta ljudskih resursa pozitivno ili negativno. Pozitivan je odnos kada se proces promena prihvata kao osnova za uspešno poslovanje i razvoj organizacije, kada se promene iniciraju, kada postoji interes zaposlenih za uključivanje u proces kreiranja promena i kada se usvojene promene dosledno primenjuju. Negativni odnos su otpori koji se ispoljavaju prema promenama, što se u praksi manifestuje na različite načine.

2) Rukovanje materijalima 

Rukovanja materijalom obuhvata rukovanje materijalom u skladištu i u pogonu. Često nosi sa sobom rizik od mogućih povreda prilikom rada. Ručno rukovanje materijalima  se odnosi na bilo koji ručni zadatak gde ljudsko telo predstavlja "izvor snage", a podrazumeva podizanje, spuštanje, guranje, vučenje, nošenje i držanje.

3) Učestale povrede usled jednoličnih pokreta  

Bolesti povezane sa radom pripadaju grupi nespecifičnih bolesti rada. U nekim grupama zanimanja pojedine bolesti pojavljuju se sa većom učestalosti, koje su zbog toga dobile naziv "bolesti profesija". To su na primer zanimanja u kojima se obavljaju poslovi pri kojima je potrebno izvođenje složenih brzih ili ponavljanje jednoličnih pokreta (rad na kompjuteru i sl.).

4) Mišićno-koštani poremećaji

Nefiziološki i prisilni položaj tela pri radu, stalni stajaći ili sedeći, pognuti ili čučeći, klečeći i ležeći veoma su nepovoljni jer dovode do statičkog naprezanja mišića. Mišićno-koštani simptomi i poremećaji su oštećenja mišića, zglobova, tetiva, ligamenata, nerava, kostiju i lokalne cirkulacije koja se često pojavljuju kod neprikladnih, neergonomskih položaja. 

Simptomi ovog poremećaja su sledeći: lokalni simptomi mišića i zglobova (otečenost, bol ili osetljivost, crvenilo, trnci, bledilo, napetost ili ukočenost); opšti simptomi (umor, bol, ograničenje pokretljivosti); sindrom prenaprezanja mišićno-koštanog sistema kumuliranjem hroničnih mikrotraumatskih oštećenja; i ozlede mišićno-koštanog sistema.

Procenjuje se da 2/3 od ukupnog broja obolelih radnika pati od jednog od oblika RSI (Repetitive Strain Injury), odnosno da oko 7 % svetske populacije pati od jednog od oblika RSI. One čine 14 % fizičkih pregleda lekara i 19 % bolničkog lečenja, a 62 % obolelih od mišićno-koštanih bolesti imaju određeni stepen ograničenja u aktivnostima. Zato je potrebno pridržavati se biomehaničkih principa. 

Osnovni biomehanički principi su sledeći:  

· Ograničene i tačno programirane pokrete bi trebalo zameniti prirodnim i slobodnim pokretima;

· Izbegavati statičko naprezanje mišića;

· Pravolinijske pokrete zameniti kružnim pokretima;

· Za savlađivanje većih otpora koristiti balističke i gravitacione pokrete;

· Omogućiti da laktovi tokom rada budu u neutralnom položaju (nisko i uz telo);

· Izbegavati pokrete glavom, savijanje trupa, rotacione pokrete trupa i ekstremiteta;

· Izbegavati veća mišićna naprezanja pri istovremenom dejstvu vibracija;

· Za veća mišićna naprezanja koristiti noge umesto ruku;

· Izbegavati istovremeno brze i snažne pokrete;

· Obezbediti dovoljno prostora za radne pokrete.

Čak 15 % zaposlenih koji puno radno vreme provode za tastaturom kompjutera imaju sindrom karpalnog tunela, tendinitisa ili "teniski lakat". Šaka je sposobna da obavlja 6 vrsta pokreta, od kojih svaki uključuje drugačiju grupu mišića. Kucanjem na tastaturi je obuhvaćena samo jedna od tih grupa pa njihovom dugotrajnom upotrebom dolazi do određene vrste stresa zbog neuravnoteženog korištenja ostalih grupa mišića. Najčešći simptom je osjećaj kao da trne cela ruka (ustvari trnu samo palac, kažiprst i srednji prst) i ispadanje stvari iz ruke ili osećaj impulsa iz zapešća u ruku.

5) Organizacija radnog prostora

Organizacija radnog prostora ima za cilj da omogući stimulativne radne uslove i poboljša kreativnost radnika. Pri oblikovanju radnog prostora možemo računati na prilagodljivost čoveka. Zato se za oblikovanje radnog prostora moraju uzeti u obzir antropometrijske mere odnosno dimenzije ljudi koji će raditi u konkretnim radnim prostorima, ali i velik broj drugih mera.

6) Zaštita zdravlja i bezbednosti 

Bezbednost i zdravlje na radu, prema definiciji International Labour Office, je disciplina koja se bavi unapređivanjem uslova rada i radne sredine, prevencijom povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, te zaštitom i unapređivanjem zdravlja zaposlenih.

Sve informacije o ergonomskom savetovanju: tel. 0606750060

email: 
agencijaseergo@gmail.com

ergoobuke@gmail.com