Mikro ergonomija
Osnovni cilj mikro ergonomije je poboljšanje performansi celokupnog sistema kao i da redukuje stres analizom: zadatka, radnog okruženja i interakcije čovek-mašina. Koncept stres-naprezanje je tradicionalni pristup za ocenu radnog sistema. Osnovni koncept je da je svako radno mesto okarakterisano spoljašnjim faktorima, koji su isti za sve pojedince koji reaguju različito zavisno od individualnih karakteristika i sposobnosti. Stres se razlikuje od parametara stresa (definiše se brojevima), faktora stresa (daje se samo opisno) i vremana izlaganja stresu.
Kako bi se dobila predstava o faktorima koji utiču na rad, struktura sistema čovek-mašina (Human-Machine System) mora se ispitati praćenjem čovečijeg rada u relaciji sa informacijom i brzinom protoka informacija. Ovo uključuje postavljanje zadatka, njegovo prevođenje u akciju, izvršenje zadatka i rezultat izvršenja zadatka. Povratna sprega zatvara kontrolnu petlju formiranu za sistem čovek-mašina i pokazuje da je radnik generalno sposoban da uporedi zadatak i rezultat. Svi poremećaji ovog procesa su uticaji sredine.
Pri analizi definisanja zadatka razlikuju se:
- Zadaci sa pretežnim fizičkim opterećenjem. Neki ovde
definišu razliku između statičkog i dinamičkog fizičkog rada. Kod oba stres se
može kvantifikovati definisanjem fizičkih zahteva.
- Zadaci sa pretežnim mentalnim opterećenjem (intelektualni rad). Uopšteni
koncept za definisanje ovog stresa u brojevima ne postoji. Intelektualni rad je
zato uzet kao faktor stresa.
- Zadaci sa oba zahteva (fizičkim i mentalnim).
Kod analize uticaja sredine (ergonomija okruženja) ističu
se:
a) Fizički uticaji sredine, koji se mogu meriti kao i
njihov uticaj na čoveka i mogu se oceniti kvantitativno (osvetljenje, buka,
mehaničke vibracije, klima, otrovni gasovi, radijacija, prašina, prljavština i
vlažnost).
b) Socijalni uticaji sredine, koji se ne mogu meriti
fizički i zato se različito ocenjuju.
