Smenski rad

Čovekova sposobnost za rad varira i tokom dana, smenski rad, posebno noćni rad, remeti ritam bioloških funkcija pa tako vodi narušavanju telesnog i mentalnog zdravlja. Ovakav rad prati smanjena efikasnost, povećanje nesreća na radu, grešaka, ali i izostanaka sa posla. Prema proceni stručnjaka, danas u svetu 20-25% zaposlenih radi, u nekom obliku i noću.

Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu podležu promenama u skladu sa vremenskim ciklusima. Ove periodične promene ili vremenski uslovljene oscilacije fizičkih, hemijskih, bioloških, fizioloških i psiholoških funkcija, svojstvena živim organizmima i čoveku nazivaju se biološkim ritmovima.  Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju u skladu sa spoljašnjim vremenskim ciklusima (na primer režim budnosti i spavanja koji prati ciklične izmene dana i noći).

Fiziološke funkcije znatno osciluju tokom dnevno-noćnog ciklusa pokazujući visok stepen korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne temperature koja je pokazatelj opšte metaboličke aktivnosti. Telesna temperatura minimalne vrednosti ima tokom noći za vreme spavanja (3-6 h), a maksimalne u popodnevnim i ranim večernjem časovima (18-20 h). U skladu sa dnevno-noćnim kolebanjima fizioloških funkcija dolazi i do ciklične izmene fizičke i psihičke efikasnosti čoveka. Utvrđeno je da su fizičke sposobnosti čoveka znatno bolje danju, nego u noćnom periodu. Kad je reč o psihičkim sposobnostima obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih zadaka najefikasnije u popodnevnim satima. Uspešnost obavljanja mentalno složenijih i težih zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom temperaturom tj. oni se najbolje obavljaju u večernjim časovima.

Problem desinhronizacije bioloških ritmova i potreba za prilagođavanjem radnika izmenjenom režimu rada najizraženije je kod radnika koji rade u smenama. Spavanje danju nakon noćne smene znatno je kraće (skoro za 1/3), a kvalitet spavanja je slabiji (isprekidano spavanja). Tako dolazi do pojave neispavanosti (insomnija) što se negativno odražava na radnu efikasnost, koncentraciju, pažnju i druge psihičke funkcije, a moguće je i ozbiljnije narušavanje mentalnog zdravlja.

Mnoga istraživanja su pokazala da je najmanji radni učinak u noćnoj smeni, a najbolji u popodnevnoj smeni. Razlike u radnom učinku variriaju i do 30%.