Gap analiza u odevnoj industriji
Analiza jaza (gap) predstavlja koncept, odnosno jednu od tehnika strategijskog upravljanja za utvrđivanje mogućnosti rasta i razvoja preduzeća. To je raskorak između očekivanja i sadašnjih mogućnosti i kapaciteta, a koristi se u organizacijskom razvoju sa svrhom definiranja idealnog ili željenog stanja i trenutnog stanja preduzeća.
Gap analiza je namenjena za i analiziranje izvora problema vezanih za kvalitet i pomaže menadžmentu da lakše shvati na koji način kvalitet proizvoda može biti unapređen. Ovaj model ističe propuste u kvalitetu. Ti propusti nastaju između potrošača i proizvođača, a u vezi su sa percepcijom i očekivanjima. Očekivan modni proizvod predstavlja funkciju ranijeg iskustva potrošača, personalnih potreba i "word of mouth" komunikacije. Doživljen proizvod je rezultat serije internih odluka i aktivnosti. Percepcije menadžmenta vezane za očekivanja potrošača utiču na odluke koje su vezane za proces specifikacije kvaliteta, a tržišna komunikacija utiče na očekivani i opaženi kvalitet proizvoda. Osnovna struktura pokazuje na kom se stepenu mora razmatrati kvalitet modnog proizvoda, kada se on analizira i planira.
Gapovi su rezultat nedoslednosti u procesu upravljanja kvalitetom:
Gap (1) predstavlja odstupanje između očekivanja potrošača i upravljanja percepcijama potrošača. Menadžment pogrešno percipira očekivanja potrošača. Uzrok ovog gapa je u tome što mnogi proizvođači ne razumeju šta potrošači očekuju od proizvoda. Problemi su posledica lošeg mendžmenta, a rešenje treba tražiti na relaciji promene mendžmenta ili njegovog unapređenja u poznavanju karakteristika konkurencije. Neophodno je i bolje istraživanje marketinga koji dovodi do boljeg upoznavanja i uvažavanja potreba i želja potrošača.
Gap (2) predstavlja odstupanje između percepcija menadžmenta i kvaliteta proizvoda, što znači da specifikacije kvaliteta nisu konzistentne sa percepcijama menadžmenta, kada je u pitanju očekivani kvalitet. Potencijalni problemi koji se odnose na planiranje menjaju se u zavisnosti od veličine prvog gapa. Planiranje specifikacije kvaliteta može da bude neuspešno iako proizvođač poseduje dovoljno dobre informacije o očekivanjima potrošača. Glavni razlog za to je nedostatak pravilne orijentacije top menadžmenta prema kvalitetu modnih proizvoda. Problemi mogu nastati i u samom procesu planiranja, ako se ono odvija samo na vrhu bez ikakve saradnje sa onima koji stvarno proizvode odeću.
Gap (3) znači da specifikacije kvaliteta nisu usklađene sa performansom proizvodnje i procesa isporuke. Ovaj gep nastaje kao posledica suviše komplikovane i rigidne specifikacije i lošeg upravljanja tehnološkim operacijama izrade odeće. Mogući problemi mogu biti brojni i različiti što podrazumeva i postojanje kompleksnih razloga. U nekim preduzećima ovaj gap nastaje zato što su kontrolni sistemi i sistemi nagrađivanja određeni gore, odvojeno od planiranja specifikacija kvaliteta. Zatvaranje ovog gapa podrazumeva promene u načinu na koji menadžeri tretiraju svoje podređene. Zbog toga može proizići da zaposleni doživljavaju nejasno svoju ulogu u procesu proizvodnje kvalitetne odeće. Zato su neophodne promene u kontrolnim sistemima, kako bi bili usklađeni sa specifikacijama kvaliteta i potrebno je osposobiti sve zaposlene da bi bili svesni ograničenja koja nastaju u izradi odeće. Sposobnosti i stavovi zaposlenih takođe mogu prouzrokovati probleme. Zato je potrebno pronaći ljude koji se mogu lako prilagoditi specifikacijama i sistemima i koji mogu uspešno upravljati operacijama.
Gap (4) je razlika između isporučene odeće i onoga što je saopšteno kupcu/potrošaču u vezi sa isporukom. Data obećanja pomoću tržišne komunikacije nisu konzistentna sa isporučenom odećom. Razlozi za ovaj gap se mogu podeliti u dve kategorije: planiranje i izvršavanje eksternih tržišnih komunikacija i česta pojava sklonosti za preveliko obećanje putem reklame i drugih oblika tržišne komunikacije. Ovaj problem se može prevaziči putem stvaranja eksterne komunikacije koja je usklađena sa nivoom uslužnih operacija i kvalitetom isporučene robe. Problem prevelikog očekivanja se može savladati unapređenjem procesa planiranja tržišnih komunikacija, boljim planiranjem procedura, kao i neposrednom kontrolom menadžementa.
Gap (5) predstavlja razliku između očekivanja i percepcija potrošača koja je rezultat uticaja predhodnih gapova. U tom slučaju doživljen modni proizvod nije konzistentan sa očekivanim ili traženim. Ova razlika je ključni izazov u procesu pružanja dobrog kvaliteta proizvoda, kojim se mora zadovoljiti ili prevazići očekivanje potrošača. Ovaj gep je posledica postojanja jednog gapa ili kombinacije više njih. Model analize gapa treba da omogući menadžmentu spoznavanje razloga zbog kojih nastaje loš kvalitet, kao i pronalaženje odgovarajućih načina za njegovo eliminisanje.
Gap analiza omogućava sagledavanje i tehničkih mogućnosti i svih resursa preduzeća, potrebnih da bi se sagledala budućnost poslovanja.
