Uticaj mikroklimatskih uslova rada na određivanje norme
Uticaj mikroklimatskih uslova rada na određivanje norme rada je značajan faktor koji se često
zanemaruje, a direktno utiče na radnu
sposobnost, efikasnost i zdravlje radnika. Mikroklimatski uslovi
obuhvataju: temperaturu vazduha,
vlažnost, brzinu strujanja vazduha i toplotno zračenje.
Fiziološki
uticaji mikroklime su:
- Visoka temperatura i vlažnost
usporavaju rad zbog pojačanog znojenja i umora.
- Niska temperatura utiče na pokretljivost, preciznost i brzinu rada,
naročito kod finih radova.
- Neadekvatna ventilacija može izazvati pospanost, smanjenje koncentracije i
greške u radu.
Prema standardima ergonomije i zdravlja
na radu, optimalni uslovi za manuelni rad (sedenje) su:
- temperatura: 20–24°C,
- relativna vlažnost: 40–60%,
- brzina vazduha: 0,1–0,25 m/s.
Kada uslovi odstupaju, treba
primeniti korekcione faktore na
normu rada:
a) Dodatni koeficijent za normu
- U lošim mikroklimatskim uslovima norma se umanjuje, odnosno vreme za
izvršenje se povećava.
- Preporučeni dodaci prema REFA i ISO standardima:
- +5–10% za temperature iznad 26°C,
- +10–15% za vlažnost preko 70%,
- +5% kod zagušljivih i slaboventilisanih prostora.
Ako je standardna norma za operaciju
60 kom/h, a uslovi su teški (npr. 30°C i 80% vlažnost), može se primeniti
korektivni faktor:
Nova
norma: 60 × (1 – 0,15) = 51 kom/h
- Uvrstiti ocenu
mikroklime u proces analize rada.
- Prilikom merenja učinka koristiti instrumente za merenje
temperature, vlažnosti i brzine vazduha.
- Raditi merenja u više vremenskih intervala (jutro,
podne, kraj smene).
- Uključiti subjektivnu
procenu radnika (umor, znojenje, smetnje u koncentraciji).
